Stanje na tržištu rada-ugostiteljstvo

Ugostiteljski sektor u Srbiji ima ključnu ulogu u ekonomiji zemlje, ali se suočava sa brojnim izazovima i prilikama, reklo bi se nešto izraženijim nego u drugim granama privrede. Ovaj sektor obuhvata hotele, restorane, kafiće i druge objekte koji pružaju usluge hrane, pića i smeštaja. U nastavku sledi detaljna analiza trenutnog stanja tržišta rada u ugostiteljstvu u Srbiji, uključujući relevantne podatke i brojke koje nisu ohrabrujuće. Ovi problemi se pokušavaju prebroditi zapošljavanjem radnika iz dalekih zemalja, ali ostaje pitanje da li je to pravo i održivo rešenje. Krenimo redom:

Stanje tržišta rada

1. Zaposlenost u ugostiteljstvu

   • Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), sektor usluga, uključujući ugostiteljstvo, zapošljava značajan deo radne snage u Srbiji. Prema poslednjim dostupnim podacima za 2023. godinu, u sektoru ugostiteljstva radi oko 7% ukupno zaposlenih, što znači da je oko 130.000 ljudi zaposleno u ovoj industriji.
   • Ovaj sektor uključuje različite pozicije od kuvara i konobara do menadžera i pomoćnog osoblja, pri čemu su konobari i kuvari među najtraženijim zanimanjima.

2. Plate i uslovi rada

   • Prosečna neto plata u ugostiteljstvu u Srbiji je relativno niska u poređenju sa drugim sektorima (možda je ovo i srž problema). Prema podacima RZS, prosečna mesečna neto plata u ugostiteljstvu iznosi oko 55.000 dinara (oko 470 evra), dok je prosečna plata na nivou cele zemlje oko 75.000 dinara (oko 640 evra).
   • Radni uslovi u ovom sektoru često uključuju nepravilne radne sate, rad vikendom i praznicima, što može negativno uticati na privlačnost ovog sektora za potencijalne radnike. Međutim, napori za poboljšanje uslova rada, uključujući fleksibilnije radno vreme i dodatne beneficije, postaju sve češći. Naše iskustvo govori da je ovo lako rešivo, dovoljno je poštovati zakonske regulative o broju radnih sati u toku jedne nedelje, isplati prekovremenih radnih sati, isplata prazničnih dnevnica, itd…Sve ovo, gore navedeno, potencijalno može da doprinese da se pozicionirate kao dobar poslodavac i da rešite problem kvalitetne radne snage.

1. Nedostatak kvalifikovane radne snage

   • U Srbiji postoji značajan nedostatak kvalifikovane radne snage u ugostiteljstvu, posebno u urbanim centrima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Poslodavci se često suočavaju sa izazovima u pronalaženju kvalifikovanih kuvara, konobara i menadžera.
   • Potrebna je bolja povezanost između obrazovnih institucija i tržišta rada kako bi se obezbedio dovoljan broj stručnjaka za ovaj sektor. Programi dualnog obrazovanja, prakse i obuke u saradnji sa privatnim sektorom mogu značajno unaprediti kvalitet radne snage.

2. Obrazovanje i obuka

   • U Srbiji postoji nekoliko stručnih škola i fakulteta koji nude obrazovanje u oblasti ugostiteljstva, ali često nedostaje praktično iskustvo. Programi obuke koji uključuju praksu u stvarnim radnim uslovima ključni su za poboljšanje kvaliteta radne snage.
   • Vlada i privatni sektor sve više ulažu u programe prekvalifikacije i dodatne obuke za radnike u ugostiteljstvu, uključujući kurseve stranih jezika, veštine komunikacije i upravljanja. Na primer, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi razne obuke i kurseve koji su prilagođeni potrebama ugostiteljskog sektora.
   • Smatramo da je potrebno da svaki poslodavac treba da ima program obuke u svom lokalu kako bi i kroz taj vid razvoja obezbedio kvalitetniju uslugu svojim gostima.

3. Zapošljavanje strane radne snage

   • U poslednjih nekoliko godina, zapošljavanje strane radne snage u ugostiteljstvu postaje sve učestalije. Radnici iz zemalja poput Bangladeša, Indije i Nepala sve više dolaze u Srbiju, popunjavajući praznine u radnoj snazi.
   • Strani radnici često rade na pozicijama koje domaći radnici izbegavaju zbog niskih plata ili loših uslova rada. Zapošljavanje strane radne snage reguliše se zakonodavstvom koje uključuje radne dozvole i vize, a poslodavci su obavezni da obezbede adekvatne uslove rada i smeštaj za strane radnike.
   • Ovaj trend može pomoći u smanjenju deficita radne snage, ali zahteva pažljivo upravljanje i regulisanje kako bi se osigurali pravedni uslovi rada i sprečilo iskorišćavanje radnika. Ovo je način pomoću kojeg je moguće privremeno rešiti hroničan problem, ali ako se ne budu poštovali zakonski okviri i ako njihova integracija ne bude urađena na pravi način, bojimo se da ćemo iscrpeti i ovaj resurs. Angažovanje strane radne snage ne bi trebalo da bude prostor za ekstra zaradu poslodavaca.

1. Zakonska regulativa

   • Zakonski okvir u Srbiji pruža osnovne uslove za rad u ugostiteljstvu, uključujući minimalnu platu, radno vreme, prava radnika i sigurnosne standarde. Međutim, postoji potreba za unapređenjem i modernizacijom regulative kako bi se bolje odgovorilo na savremene izazove.
   • Nedavno su uvedene mere za borbu protiv sive ekonomije, uključujući strože inspekcije i sankcije za poslodavce koji ne prijavljuju radnike. Vlada radi na poboljšanju inspekcijskih nadzora kako bi osigurala poštovanje radnih prava.

Ugostiteljski sektor u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima, uključujući nedostatak kvalifikovane radne snage, niske plate i specifične radne uslove. Međutim, postoje i značajne prilike za unapređenje kroz bolju povezanost obrazovnog sistema i tržišta rada, povećanje investicija u obuku i edukaciju, kao i modernizaciju zakonskog okvira. Uvođenje strane radne snage može pomoći u smanjenju deficita radne snage, ali zahteva pažljivo upravljanje i regulisanje. Uz adekvatne mere i podršku, ovaj sektor može nastaviti da raste i doprinosi ekonomiji zemlje. Od nas zavisi u kom pravcu će ova grana industurije ići u narednom periodu i koliko ćemo biti privlačni novim generacijama.