Zapošljavanje omladinaca u ugostiteljstvu
Zapošljavanje omladinaca u ugostiteljstvu G&G consulting Pisac & Blogger Kave su obaveze poslodavaca, a kakva su očekivanja omladinaca u radnom odnosu? Ugostiteljski sektor u Srbiji često koristi omladinske zadruge za zapošljavanje mladih radnika. Ovaj oblik zapošljavanja omogućava mladim ljudima da steknu radno iskustvo i zarade tokom školovanja ili studiranja, dok poslodavcima omogućava da popune otvorene pozicije nastale usled nedostatka stalno zaposlenih radnika. U nastavku je pregled obaveza kod zapošljavanja omladinaca preko omladinskih zadruga u ugostiteljstvu, sa svim relevantnim podacima i zakonskim regulativama. Zapošljavanje omladinaca u ugostiteljstvu Pravo na rad preko omladinskih zadruga Prema Zakonu o zadrugama, pravo na rad preko omladinskih zadruga imaju mladi ljudi od 15 do 30 godina. U ugostiteljstvu, omladinci mogu obavljati različite poslove u skladu sa svojim fizičkim i mentalnim sposobnostima. Poslovi koje smeju obavljati Radnici angažovani preko omladinskih zadruga mogu obavljati razne poslove u ugostiteljstvu, uključujući: Konobarisanje: Posluživanje hrane i pića u restoranima, kafićima i barovima. Pomoć u kuhinji: Pomoćni poslovi u pripremi hrane, pranje suđa i održavanje higijene u kuhinji. Recepcionarski poslovi: Rad na recepciji u hotelima i hostelima, uključujući prijem gostiju i administrativne zadatke. Čišćenje i održavanje: Održavanje čistoće i higijene u ugostiteljskim objektima. Promotivni poslovi: Promocije i degustacije u ugostiteljskim objektima. Omladinci mlađi od 18 godina ne smeju obavljati fizički teške, opasne ili štetne poslove, kao što su rad na visini, rad sa opasnim materijalima ili rad u noćnim smenama. Trajanje zaposlenja Radni odnos preko omladinskih zadruga može biti na određeno vreme, u skladu sa potrebama poslodavca i ugovorom sa zadrugom. Obično su to kratkoročni angažmani koji traju nekoliko meseci, ali mogu biti i duži, zavisno od potreba poslodavca i dostupnosti omladinaca. Privremeni i povremeni poslovi U skladu sa Zakonom o radu, privremeni i povremeni poslovi se mogu obavljati do 120 radnih dana u kalendarskoj godini za jednog poslodavca. Ovo se odnosi na situacije kada poslodavac angažuje radnika direktno na privremeni posao. Angažovanje preko omladinskih zadruga U praksi, angažovanje omladinaca preko omladinskih zadruga može trajati duže od 120 radnih dana, jer se to ne tretira kao direktno zapošljavanje kod poslodavca, već kao usluga koju pruža zadruga. Ovo omogućava veću fleksibilnost u angažovanju omladinaca na duži period, ali je važno da se poslodavci pridržavaju ugovora i zakonskih odredbi koje regulišu radne uslove i prava radnika. Minimalna satnica Prema važećim zakonima i propisima, minimalna cena rada u Srbiji, koja se primenjuje i na rad preko omladinskih zadruga, iznosi 230 dinara po satu bruto za 2024. godinu. Omladinske zadruge i poslodavci u ugostiteljstvu često dogovaraju veće satnice u zavisnosti od složenosti i zahtevnosti posla, posebno u urbanim sredinama gde je veća potražnja za radnicima. Zakonske zabrane i regulative Radnici mlađi od 18 godina ne smeju biti angažovani na poslovima koji su fizički teški, opasni ili štetni po zdravlje, kao što su rad na visini, rad sa opasnim materijalima ili rad u noćnim smenama. Zapošljavanje preko omladinskih zadruga mora biti u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o zadrugama i drugim relevantnim propisima. To uključuje pravo radnika na odmor, dnevni i nedeljni odmor, kao i pravo na minimalnu zaradu. Poslodavci su dužni da osiguraju adekvatne uslove rada i sigurnost na radu, što uključuje obezbeđivanje zaštitne opreme i obuku za rad na siguran način. Postoji obaveza prijavljivanja radnika preko omladinskih zadruga, čime se osigurava transparentnost i legalnost radnog angažovanja. Poslodavci su obavezni da prijave radnike i obezbede sve zakonske uslove za njihov rad. Prednosti i izazovi zapošljavanja omladinaca preko omladinskih zadruga u ugostiteljstvu Prednosti: Fleksibilnost: Omladinske zadruge omogućavaju mladima da rade privremene poslove u ugostiteljstvu, što im daje fleksibilnost da usklade rad sa školovanjem. Sticanje iskustva: Mladi stiču radno iskustvo i veštine koje će im biti korisne u budućoj karijeri, posebno u ugostiteljstvu koje zahteva specifične veštine komunikacije i usluživanja. Pristup tržištu rada: Ovo je često prvi korak mladih ka ulasku na tržište rada, omogućavajući im da se upoznaju sa radnim procesima i steknu prve profesionalne kontakte. Šta omladinci očekuju od poslodavca Pravedna i adekvatna zarada Omladinci očekuju da budu pravedno plaćeni za svoj rad. Iako su svesni da početne pozicije često nude minimalne satnice, oni cene kada poslodavci nude konkurentne plate, bonuse ili druge finansijske beneficije poput napojnica. Fleksibilno radno vreme S obzirom na to da mnogi omladinci istovremeno studiraju ili pohađaju školu, fleksibilnost u radnom vremenu je od suštinskog značaja. Očekuju mogućnost da usklade rad sa svojim obrazovnim obavezama, uključujući prilagodljive smene i mogućnost zamene smena sa kolegama. Podrška i obuka Omladinci očekuju od poslodavaca da im pruže adekvatnu obuku i podršku na radnom mestu. Ovo uključuje uvodnu obuku za nove radnike, kontinuiranu obuku za unapređenje veština, kao i mentorstvo i podršku od strane iskusnijih zaposlenih. Ukoliko ispoštujemo njihova očekivanja, imamo primere, da omladinci mogu da rade visokim intezitetom i da značajno doprinesu ostvarivanju zadatih ciljeva Zapošljavanje omladinaca preko omladinskih zadruga u ugostiteljstvu u Srbiji predstavlja važan mehanizam za integraciju mladih na tržište rada, pružajući im priliku da steknu radno iskustvo i zarade tokom školovanja. Ovaj oblik zapošljavanja omogućava fleksibilnost i sticanje vrednih veština, ali nosi i izazove poput nestabilnosti zaposlenja i niskih primanja. Zakonski okvir pruža osnovne zaštite i prava, ali je neophodno kontinuirano unapređivati regulativu i prakse kako bi se osigurali pravedni uslovi rada za sve uključene strane. Ugostiteljski sektor, uz adekvatne mere i podršku, može značajno doprineti ekonomskom i socijalnom razvoju mladih u Srbiji. Subscription NowPlease enable JavaScript in your browser to complete this form.Please enable JavaScript in your browser to complete this form.Nemoj propuštati priliku da informaciju dobiješ na vreme. Pretplati se ovde * Subscribe Main Title Sub Title It is a long established fact that a reader will be distracted by the readable Read More 40% off banner 900px x 170px Main Title Sub Title It is a long established fact that a reader will be distracted by the readable Read More 40% off banner 900px x 170px Banner Title Lorem Ipsum is simply dumy text of the printing typesetting industry lorem ipsum. Click here Najčitaniji textovi HR & Trening G&G
Stanje na tržištu rada-ugostiteljstvo
Stanje na tržištu rada-ugostiteljstvo G&G consulting Pisac & Blogger Kako izgleda tržište rada kada pričamo o ugostiteljstvu u Srbiji? Ugostiteljski sektor u Srbiji ima ključnu ulogu u ekonomiji zemlje, ali se suočava sa brojnim izazovima i prilikama, reklo bi se nešto izraženijim nego u drugim granama privrede. Ovaj sektor obuhvata hotele, restorane, kafiće i druge objekte koji pružaju usluge hrane, pića i smeštaja. U nastavku sledi detaljna analiza trenutnog stanja tržišta rada u ugostiteljstvu u Srbiji, uključujući relevantne podatke i brojke koje nisu ohrabrujuće. Ovi problemi se pokušavaju prebroditi zapošljavanjem radnika iz dalekih zemalja, ali ostaje pitanje da li je to pravo i održivo rešenje. Krenimo redom: Stanje tržišta rada Zaposlenost u ugostiteljstvu Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), sektor usluga, uključujući ugostiteljstvo, zapošljava značajan deo radne snage u Srbiji. Prema poslednjim dostupnim podacima za 2023. godinu, u sektoru ugostiteljstva radi oko 7% ukupno zaposlenih, što znači da je oko 130.000 ljudi zaposleno u ovoj industriji. Ovaj sektor uključuje različite pozicije od kuvara i konobara do menadžera i pomoćnog osoblja, pri čemu su konobari i kuvari među najtraženijim zanimanjima. Plate i uslovi rada Prosečna neto plata u ugostiteljstvu u Srbiji je relativno niska u poređenju sa drugim sektorima (možda je ovo i srž problema). Prema podacima RZS, prosečna mesečna neto plata u ugostiteljstvu iznosi oko 55.000 dinara (oko 470 evra), dok je prosečna plata na nivou cele zemlje oko 75.000 dinara (oko 640 evra). Radni uslovi u ovom sektoru često uključuju nepravilne radne sate, rad vikendom i praznicima, što može negativno uticati na privlačnost ovog sektora za potencijalne radnike. Međutim, napori za poboljšanje uslova rada, uključujući fleksibilnije radno vreme i dodatne beneficije, postaju sve češći. Naše iskustvo govori da je ovo lako rešivo, dovoljno je poštovati zakonske regulative o broju radnih sati u toku jedne nedelje, isplati prekovremenih radnih sati, isplata prazničnih dnevnica, itd…Sve ovo, gore navedeno, potencijalno može da doprinese da se pozicionirate kao dobar poslodavac i da rešite problem kvalitetne radne snage. Nedostatak kvalifikovane radne snage U Srbiji postoji značajan nedostatak kvalifikovane radne snage u ugostiteljstvu, posebno u urbanim centrima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Poslodavci se često suočavaju sa izazovima u pronalaženju kvalifikovanih kuvara, konobara i menadžera. Potrebna je bolja povezanost između obrazovnih institucija i tržišta rada kako bi se obezbedio dovoljan broj stručnjaka za ovaj sektor. Programi dualnog obrazovanja, prakse i obuke u saradnji sa privatnim sektorom mogu značajno unaprediti kvalitet radne snage. Obrazovanje i obuka U Srbiji postoji nekoliko stručnih škola i fakulteta koji nude obrazovanje u oblasti ugostiteljstva, ali često nedostaje praktično iskustvo. Programi obuke koji uključuju praksu u stvarnim radnim uslovima ključni su za poboljšanje kvaliteta radne snage. Vlada i privatni sektor sve više ulažu u programe prekvalifikacije i dodatne obuke za radnike u ugostiteljstvu, uključujući kurseve stranih jezika, veštine komunikacije i upravljanja. Na primer, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi razne obuke i kurseve koji su prilagođeni potrebama ugostiteljskog sektora. Smatramo da je potrebno da svaki poslodavac treba da ima program obuke u svom lokalu kako bi i kroz taj vid razvoja obezbedio kvalitetniju uslugu svojim gostima. Zapošljavanje strane radne snage U poslednjih nekoliko godina, zapošljavanje strane radne snage u ugostiteljstvu postaje sve učestalije. Radnici iz zemalja poput Bangladeša, Indije i Nepala sve više dolaze u Srbiju, popunjavajući praznine u radnoj snazi. Strani radnici često rade na pozicijama koje domaći radnici izbegavaju zbog niskih plata ili loših uslova rada. Zapošljavanje strane radne snage reguliše se zakonodavstvom koje uključuje radne dozvole i vize, a poslodavci su obavezni da obezbede adekvatne uslove rada i smeštaj za strane radnike. Ovaj trend može pomoći u smanjenju deficita radne snage, ali zahteva pažljivo upravljanje i regulisanje kako bi se osigurali pravedni uslovi rada i sprečilo iskorišćavanje radnika. Ovo je način pomoću kojeg je moguće privremeno rešiti hroničan problem, ali ako se ne budu poštovali zakonski okviri i ako njihova integracija ne bude urađena na pravi način, bojimo se da ćemo iscrpeti i ovaj resurs. Angažovanje strane radne snage ne bi trebalo da bude prostor za ekstra zaradu poslodavaca. Zakonska regulativa Zakonski okvir u Srbiji pruža osnovne uslove za rad u ugostiteljstvu, uključujući minimalnu platu, radno vreme, prava radnika i sigurnosne standarde. Međutim, postoji potreba za unapređenjem i modernizacijom regulative kako bi se bolje odgovorilo na savremene izazove. Nedavno su uvedene mere za borbu protiv sive ekonomije, uključujući strože inspekcije i sankcije za poslodavce koji ne prijavljuju radnike. Vlada radi na poboljšanju inspekcijskih nadzora kako bi osigurala poštovanje radnih prava. Ugostiteljski sektor u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima, uključujući nedostatak kvalifikovane radne snage, niske plate i specifične radne uslove. Međutim, postoje i značajne prilike za unapređenje kroz bolju povezanost obrazovnog sistema i tržišta rada, povećanje investicija u obuku i edukaciju, kao i modernizaciju zakonskog okvira. Uvođenje strane radne snage može pomoći u smanjenju deficita radne snage, ali zahteva pažljivo upravljanje i regulisanje. Uz adekvatne mere i podršku, ovaj sektor može nastaviti da raste i doprinosi ekonomiji zemlje. Od nas zavisi u kom pravcu će ova grana industurije ići u narednom periodu i koliko ćemo biti privlačni novim generacijama. Subscription NowPlease enable JavaScript in your browser to complete this form.Please enable JavaScript in your browser to complete this form.Nemoj propuštati priliku da informaciju dobiješ na vreme. Pretplati se ovde * Subscribe Main Title Sub Title It is a long established fact that a reader will be distracted by the readable Read More 40% off banner 900px x 170px Main Title Sub Title It is a long established fact that a reader will be distracted by the readable Read More 40% off banner 900px x 170px Banner Title Lorem Ipsum is simply dumy text of the printing typesetting industry lorem ipsum. Click here Najčitaniji textovi HR & Trening G&G consulting May 30, 2024 Stanje na tržištu rada-ugostiteljstvo Stanje na tržištu rada-ugostiteljstvo G&G consultingPisac & Blogger Kako izgleda tržište rada kada pričamo o ugostiteljstvu u Srbiji? Ugostiteljski sektor u Srbiji ima ključnu ulogu u ekonomiji Marketing